Pre mnogo godina sam, negde sredinom jula, izjavio “pro\u0111e leto”. Sad smo ta\u010dno na polovini avgusta i imam ose\u0107aj da ovo jo\u0161 nije ni po\u010delo. Ne zato \u0161to mi nije lepo, naprotiv, jedno je od najlep\u0161ih u mom \u017eivotu. Beograd mi nije mirisao ovako jo\u0161 od detinjstva, vegetacija je napokon u boji \u017eivota, nebo ponovo ima dubinu. Da li to priroda prkosi siled\u017eijama koje ljudi slepo prate? Nadam se da je to!<\/p>\n
Vi\u0111am sve vi\u0161e \u017eena koje \u0161etaju i razgovaraju. Mu\u0161karci se, rekao bih, sporije menjaju (svaki ludi po sebi sudi). Neke \u017eene nose maske ispod brade, za svaki slu\u010daj, da ih neki virus ne zasko\u010di dok se budu smejale. \u010cim se opusti\u0161 – eto nepomjatnika.\u00a0Pade mi na pamet da su nam kao klincima govorili da se ne smejemo previ\u0161e, da ne bismo posle plakali. Kakva budala\u0161tina! Pitam se ko nam je ubacio taj otrov u radost i koliko to dugo traje? Virus su latini zvali otrov. Razmno\u017eava li se ovaj aktuelni uz pomo\u0107 straha? O\u010digledno je – DA! Ne treba nam nikakav uzro\u010dnik. Ukoliko telo izlo\u017eimo dugotrajnom stresu, nakupi se \u0161tetnih materija u nama, zbog poreme\u0107enog metabolizma, dovoljno da sami sebe otrujemo.<\/p>\n
Kako je to mogu\u0107e? Ako je opet suditi po meni, mi smo robovi navika. \u010cim sednemo na odre\u0111eno mesto grabimo daljinski. Ako iza\u0111emo, grozni\u010davo se dr\u017eimo mobilnih da nas sve\u017e vazduh nebi oduvao. Kanal koji tabamo beskona\u010dnim ponavljanjima sve je dublji i dublji da, ne samo da iz njega ne mo\u017eemo da se izvu\u010demo, nego ni ne vidimo ni\u0161ta osim zidova kanala i malog par\u010deta neba.<\/p>\n
Izgleda da je i to dovoljno ako stanemo i pogledamo gore! Odbacimo li navike posta\u0107emo lak\u0161i za veliki teret. Dodamo li tome nameru da iza\u0111emo iz kanala – pole\u0107emo!<\/p>\n
When you’re down and they’re counting
\nWhen your secrets all found out
\nWhen your troubles take to mounting
\nWhen the map you have leads you to doubt
\nWhen there’s no information
\nAnd the compass turns to nowhere that you know well
\nLet your soul be your pilot
\nLet your soul guide you
\nHe’ll guide you well…![\"\"](\"http:\/\/affinity.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/32083i_3-200x300.jpg\")
<\/p>\n
Sting<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre mnogo godina sam, negde sredinom jula, izjavio “pro\u0111e leto”. Sad smo ta\u010dno na polovini avgusta i imam ose\u0107aj da ovo jo\u0161 nije ni po\u010delo. Ne zato \u0161to mi nije lepo, naprotiv, jedno je od najlep\u0161ih u mom \u017eivotu. Beograd mi nije mirisao ovako jo\u0161 od detinjstva, vegetacija je napokon u boji \u017eivota, nebo ponovo […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":3064,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-9618","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"acf":[],"yoast_head":"\n